Od meĐunarodnog sajma knjiga U beogradU preko varŠavskog, Talinskog i Stokholmskog filmskog festivala do nagrade za najLEPŠI omladinski roman
Nakon pet uspešnih godina ove godine se neće objaviti književni i provodilački konkursi Spomen kuće Nandora Giona
Prvi književni i prevodilački konkurs spomen kuće objavljen je 2012. godine, a od tada su organizatori, saradnici spomen kuće svake godine 1. februara, na dan rođenja srbobranskog pisca Nandora Giona, objavili nove konkurse: svake godine za najbolju pripovetku, svake treće godine za najbolji roman ili omladinski roman. Nagrađene romane kao i antologije novela izdao je novosadski Forum i izdavačka kuća Prometej.
O rezultatima rada proteklih pet godina pitali smo koordinatorku konkursa dr. Hargitu Horvat Futo, koja nam je na početku razgovora istakla, da je na literalne konkurse pristiglo preko dve stotine, a na konkurse prevođenja oko pedeset dela:
‒ Konkurs je iz čitave Karpatske regije mobilisao pisce i prevodioce, kako početnike, tako i one koji već imaju publikacije, knjige. Prispele radove su ocenjivali petočlani žiriji koji su sačinjavali poznati pisci, kritičari, književni istoričari, umetnici i prevodioci iz zemlje i inostranstva. Sastav žirija se menjao na svakom konkursu, da bi što više ljudi imao uvid u naše aktivnosti i upoznao Srbobran. Od 2012. godine pa naovamo od najuspešnijih radova nastalo je pet zbirki novela, tri romana i šest knjiga prevoda na srpskom jeziku.
Pored pisaca i prevodilaca u rad smo uključili i umetnike iz cele Vojvodine, koji su sa svojim ilustracijama i dizajnima korica kreirali vizualni izgled naših izdanja. Grafičko rešenje mladog grafičkog dizajnera Endrea Kinčeša u romanu Mikloša Fehera Fekete normalitás (Crna normalnost) osvojio je prvu nagradu na takmičenju Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara za najlepšu vojvođansku knjigu na mađarskom jeziku u 2016. godini u kategoriji dečjih i omladinskih izdanja. Roman je inače pobedio na prošlogodišnjem konkursu spomen kuće za najbolji omladinski roman.
‒ Na 57. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u paviljonu Mađarske, počasnog gosta sajma te godine, predstavljena je prva zbirka prevoda dela Nandora Giona pod naslovom Priče iz Keglovićeve ulice. 2012-te je spomen kuća u saradnji sa lokalnom samoupravom Srbobrana prvi put objavila konkurs za prevođenje dela Nandora Giona na srpski jezik.
‒ Na sajmu knjiga smo učestvovali na poziv konzulata Mađarske u Beogradu, a zahvaljujući lokalnoj samoupravi, koja je organizovala autobuski prevoz, ljubitelji književnosti iz Srbobrana su sedeli u prvim redovima publike. Sa prevodilačkim konkursom je počela saradnja spomen kuće sa studentima i profesorima Odseka za hungarologiju u Beogradu, Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Odseka za hungarologiju i smera Srpski kao nematernji jezik Filozofskog fakuteta u Novom Sadu. Sa studentima i profesorima pomenutih katedri smo u Spomen kući Nandora Giona u Srbobranu organizovali susrete i zajedničke radionice, na kojima su na primer studenti koji studiraju mađarski kao strani jezik u Beogradu imali mogućnost da uče jezik i razvijaju veštinu interkulturalne komunikacije. U proteklih pet godina učestvovali smo na brojnim stručnim forumima, promocijama knjiga, književnim festivalima u Srbiji i u okruženju (u Mađarskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji...), promovisali smo Srbobran, spomen kuću, konkurse, prikazali naša izdanja.
Prikaz knjige Priče iz Keglovićeve ulice na 57. Beogradskom sajmu knjiga
‒ Tokom jedne adaptacije došlo je do promene medija, naime od jednog pristiglog rada iz Đera (Győr, Mađarska) nastao je film.
‒ Balažu Šimonjiju, filmskom režiseru iz Budimpešte, koji je bio član žirija na konkursu 2013. godine, privukao je pažnju pripovetka Gabora Baloga Indijanac Galamboš. Sledeće godine je snimio film na osnovu tog teksta. Polučasovni film Indijanac (Indián) prikazan je 2016. godine u takmičarskom programu Međunarodnog filmskog festivala u Varšavi, na Sleepwalkers International Short Film Festivalu u Talinu, na Stockholm Film Festival Junior, na Međunarodnom festivalu kratkometražnog filma u Budimpešti, a osvojio je nagradu publike na BuSho (Budapest Short) Festivalu. U Mađarskoj je film prikazala i televizijska kuća Duna TV. Nadam se da ćemo ga uskoro moći pogledati i u Srbobranu.
Scena iz filma Indijanac Balaža Šimonjija
‒ Na konkursu za najbolju pripovetku 2013. godine novela Adama Renjija iz Budimpešte pod nazivom Susret razreda (Osztálytalálkozó) 2015. godine se našla među zadacima na državnom maturskom ispitu srednjoškolaca u Mađarskoj iz maternjeg jezika i književnosti. Konkursi spomen kuće povezuju puno ljudi, događaja. Iza vas je jedan petogodišnji period. Kakvi su vam planovi?
Na otvaranju izložbe ilustracija izdanja spomen kuće u Subotici
‒ Ove godine nismo objavili konkurs. Protekle dve godine smo jedva uspeli da odradimo konkurse, jer su sredstva dobijena na konkursima znatno smanjena, deo troškova smo morali platiti iz sopstvenog džepa, a prošle godine nismo ni uspeli da pokrijemo sve troškove. Odlučili smo da sa ovakvom nesigurnom materijalnom pozadinom nećemo objaviti novi konkurs. Ako uspemo da ojačamo partnertstvo sa lokalnom samoupravom, i da se dogovorimo da se pored konkursa za prevođenje koje raspisujemo zajedno obezbede sredstva iz budžeta i za ostale konkurse, ako uspemo da postavimo stabilne temelje, onda ćemo sledeće godine ponovo raspisati konkurse i nastaviti sa radom. Ove godine nam predstoji da uredimo izdanja prošlogodišnjih konkursa, za par dana počinje manifestacija Dani Giona Nandora, jedanaesta po redu, u planu je izdavanje monografije, krečenje spomen kuće, obnavljanje izložbe i sajta, posvetićemo posebnu pažnju podmladku, da ih uvedemo u naše aktivnosti, planiramo izložbe, prikaze knjiga, letnji kamp, radionice, želimo da se uključimo u prekogranični program „Bez granica” i povećamo broj turista koji posećuju spomen kuću, od proleća do kasno u jesen ponovo očekujemo mnogobrojne posetioce, a važno je istaći, da pored svojih radnih obaveza sve ovo radimo volonterski. Sama koordinacija konkursa i održavanje, vođenje spomen kuće bi moglo da bude stalno radno mesto bar za dvoje ljudi, jer iziskuje svakodnevne aktivnosti. Uprkos svemu, proteklih pet godina je za nas doneo samo pozitivne stvari, i mišljenja sam, da je Spomen kuća Nandora Giona putem konkursa i već spomenutih programa postala jedna od značajnih duhovnih, kulturnih i umetničkih centara Karpatske nizije – dodala ja na kraju Hargita Horvat Futo.
Na književnoj večeri u Ujharćanju, Orošhazi i Kiškunhalašu (Mađarska) predstavili smo i izložbu fotografija neobaroknih kuća Srbobrana
Laslo Paracki
